Po definiciji Američke Akademije za alergije, astmu i imunologiju, alergija je stečeni 
potencijal za razvoj alergijskih reakcija.
Alergije nastaju kad organizam reaguje na bezopasne materije iz okoline kao na napadača. Antitela uključena u alergijska zbivanja najviše su "imunoglobulini E" (IgE). IgE antitela vežu se na receptore, posebne odbrambene ćelije "mastocite", koje sadrže histamin. Kad se IgE veže na mastocit, on otpušta histamin u okolinu, tj. pokušava da upozori na neprijatelja koji ga je napao. To uzrokuje širenje okolnih kapilara i pojavu simptoma. Našem oku je tada prepoznatljiva reakcija organizma u obliku svraba, suženja očiju, kijanje, kašalj, promuklost, ospe, proliva, povraćanja i u ozbiljnim slučajevima otok koji zaustavlja disanje. Zapravo, imunološki, odbrambeni sistem se bori protiv neželjene materije stvaranjem antitela.
Alergije na kravlje mleko i mlečne proizvode
Alergije na belančevine iz kravljeg leka, javljaju se kod dece u 0,5% do 7% odojčadi mlađe od šest meseci. Uz povraćanje, osetljivost na mlečne belančevine uzrokuje i dijareju, krvavu stolicu, ospu i druge simptome alergijske reakcije. To se tumači činjenicom da su belančevine kravljeg mleka obično prve strane belančevine s kojima dolazimo u kontakt. Na sreću, preosetljivost na kravlje mleko često nije trajna pojava. Oko 85% dece kod kojih je bila dokazana alergija na kravlje mleko, prestaje biti alergično do treće godine života, pa ga kasnije nesmetano može piti.
Važno je da se alergija na mleko identifikuje što pre. Ako se mleko na vreme promeni može se izbeći ekcem, dete može prerasti sklonost da reaguje na njega. Vremenom može se smanjiti rizik od ekcema i od drugih alergijskih reakcija. Važno je da se osetljivost na mleko prepozna i eliminiše pre nego što se započne davanje čvrste hrane. Alergično dete retko je osetljivo samo na jednu vrstu hrane.
Pored mleka i mlečnih proizvoda, namirnice koje najčešće uzrokuju alergije su jaja, ribe, rakovi i školjke, svinjetina, žitarice, soja, paradajz, crveni luk, kupus, citrusno voće i sokovi, jagode, kikiriki, orasi, bademi, lešnici i čokolada.
Alergija na majčino mleko
Najbolja hrana za bebu jeste majčino mlekom. To mleko sadrži relativno malo alergena, a istovremeno dete s njime dobija i antialergijske osobine i imunoglobine s antiinfekcijskim osobinama.
Ako se testovima potvrdi alergija na majčino mleko, ne mora se prestati sa dojenjem. Majke iz porodica gde su postojale alergije, kao i majke prevremeno rođene dece kao i one sa malom telesnom težinom treba da znaju da dojenjem smanjuju razvoj alergija u kasnijem uzrastu. Sa odgovarajućom, pravilnom (čak i ako je veoma restriktivna) dijetom, može se i dalje uspešno dojiti. Međutim, mora se temeljno promeniti ishrana majke. Od posebnog je značaja da je majčino mleko, uprkos ograničenjima i restrikciji sasvim dobrog sastava za bebu. Majčino mleko u prvih šest meseci života nudi detetu sve što mu je potrebno za normalan rast i razvoj.
Kako sprečiti nastanak alergije?
Bitno je napomenuti da, ukoliko je beba alergična na kravlje mleko, koje je najčešći alergen, a majka pije mleko i/ili uzima mlečne proizvode, čak i male količine, belančevine kravljeg mleka koje se nalaze u majčinom mleku, mogu izazvati alergijske reakcije kod bebe. Stoga se u takvim slučajevima preporučuje izbegavanje mleka i mlečnih proizvoda, važno je piti dovoljno tečnosti i dojiti na zahtev. Zabluda je da "mleko stvara mleko".
Rana prevencija alergija (sprečavanje razvoja osetljivosti na specifične alergene) treba da bude važan cilj, posebno za decu koja imaju genetsku sklonost ka alergijskim reakcijama. Najbolji način prevencije jeste izbegavanje izlaganja uobičajenim supstancama koje izazivaju alergije za vreme kritičnog perioda razvoja osetljivosti na alergene. Taj period traje prvih šest meseci, pa i veći deo prve godine života.
Alergolozi u literaturi i praksi ističu prednosti dojenja za alergičnu decu. Za svako dete, a posebno za alergično, je zato produžavanje dojenja sve do druge godine itekako preporučljivo.
dr T. Beri Brazelton